Како је настала прича о русалкама? Прочитајте причу о женским демонима старих Словена. Русалке, водени демони се обично замишљају као лепе девојке, дуге, црвене косе, које нису носиле одећу. Живели су под водом, у палатама и под влашћу Воденог Духа.
Царица Русалки је била царска ћерка коју је мајка удавила и звала се Дива, Дивка, Дившина и Дана и водила је Русалке копном возећи се у златним кочијама. Према легенди, били су одани музици, певању и плесу, и имали су лош однос према људима, посебно према женама.
Иначе, русалке излазе из воде само за време Русалне недеље и то на нејелује дана. За време Русалног недеља људи су поштовали одређене забране, како не би увредили русалку или дошли у контакт са њима и били кажњени, пишу Јелена Бујдић Кречковић и Александар Репеџић у књизи Ђердапске легенде, митови и народни обичаји.
Веровало се да ако неко види русалку, може да ћути или да се узбуђује због русалки, што се сматрало најгором казном русалки, јер је био уморан до смрти.
Током Васкршње недеље било је забрањено пењање на дрвеће, јер се веровало да русалке, док су на копну, живе у крошњама дрвећа. Постојала је забрана рада у виноградима или било каквих послова везаних за пољопривреду, пошто су Русалке у то време дошле да дају потребну влагу њивама.
Када је забрана морала да се прекрши, пелин се сматрао ефикасним средством против ефеката русалки. Човек би у том случају носио са собом пелин, којег су се русалке плашиле. Такође, ако човек који је јео бели лук мислио је да неће моћи да буде под дејством русалки.
