Извесни Петар Благојевић повампирио се је пре Саве Савановића и тако ушао у анале као први вампир у Србији. О њему, за разлику од Савановића, постоје озбиљнији књижевни докази – аустријска штампа је 1725. године објавила извештај који је сасвим озбиљно говорио о постојању вампира у Србији. „Еј Саво Саво, деветнаест година се вампиришеш, а ниси вечерао као вечерас!“ Том реченицом, из приче „После деветнаест година“, завршио је каријеру најпознатијег српског вампира год. у глуво доба ноћи. Након што су му дали име, мештани Зарожја пронашли су Савановићев гроб и смирили га – глоговим коцем. Књижевна и касна ТВ слава (Лептирица, РТС, 1973), међутим, учинила је Саву Савановића познатим као „први српски вампир” – од Глишићевог романа до времена када се срушила воденица у којој је он својевремено ,,радио”. Медији, домаћи и страни, похрлили су у Зарожје јер су мештани пренели вест да Сава Савановић тражи ново место. Оно, Милован Глишић је Савановића свео само на лептира који плаши децу, али су туристичке амбиције сналажљивих сељака Зарожја учиниле своје. Вампирска ствар у Србији, међутим, некада није била шала. Село Кисиљево код Пожаревца, као и већина српских села, временом је прилично опустело, има много затворених кућа које делују сабласно: нема ни прозора ни врата, кровови су урушени, чак су и електричне инсталације срушене, напомиње Глас јавности.Број становника се такође драстично смањио у последњих десет година, а они који су остали памте причу својих предака о првом српском вампиру Петру Благојевићу, који је прогањао ово место почетком 18. века, али Сава Савановић из Зарож га је претекао по медијској слави. Претрагом се такође види да је у аустријским изворима Петар Благојевић (Петер Плогојовитз) забележен као сељак из Србије, што је у вези са легендом да се повампирио после смрти. Прича се да је живео у 18. веку у селу Кисилову (данашње Кисиљево), у северном делу централне Србије, које је тада било у саставу Аустријског царства (од 1718. до 1739. године). После смрти Петра Благојевића, људи на овим просторима почели су да умиру после кратких и тајанствених болести. Сумњало се да је Петар повампирио. Многи су на самрти тврдили да им је Благојевић рекао да је умро ноћу и да их је задавио. Његова супруга је одмах након ових чудних догађаја побегла рекавши да јој је у сну дошао мртви муж тражећи браћу и сестре.Коначно, два месеца после сахране, у јуну 1725. године, Благојевићев гроб је отворен, тело наводно није иструнуло, а на уснама му је била свежа крв. Мештани су му пробили колац и спалили га. Одговорни чиновник аустријске администрације био је против, али је пристао због великог страха који је владао међу становништвом. Извештај Фромбалда, царског поглавара округа Градистана, тада је објављен у бечком часопису Виенерисцхес Диариум и један је од првих помена вампиризма у Европи и свету. Према речима звонара цркве у Кисиљевима Борислава Драгојевића, након Перинеове смрти, аустријска војна управа послала је комисију да испита да ли у Србији постоје вампири и да ли се развила вампирска епидемија.„Отварали су гробове људи за које се говорило да су се вампири. Аустријски комесари су наредили да се спале сви лешеви који су били живи и од тада у селу влада клетва: Дабогда те Пера посетио!“, рекао је Драгојевић новинарима. Поред Благојевића, аустријски извори, из тог времена – око 1825. године, помињу још једног необичног Србина по имену Арнолд Паоле. Међутим, за аустријске званичнике је у то време важило правило: писати на немачком да цео свет разуме, па је Павле, по надимку „Арнаут” постао Паоле. Павле, хајдук и војник најамник, казују чки извори, имао је блиски сусрет са вампиром у Грчкој, одакле је донео заразу. Наводно је убио вампира, али се након тога осећао лоше и убрзо преминуо у селу код Свилајнца, након чега су у том крају кренули вампирски напади. Павле је доживео Петрову судбину – његово тело је ексхумирано (од власти) и избодено вешалном главом, а царски званичници су све педантно забележили и проследили у, како се тада говорило, Беч. Оба случаја су описана у аустријским медијима и постала су део „вампироманије” у Енглеској, Француској и Немачкој. И тако се завршила светска прича о српским вампирима, пошто је њихов комшија, принц Цепеш, преузео славу комшије, вољом Ирца. Све док се млин у Зарожју није срушио. Мада, искрено говорећи, није мали успех да Перу, Павла и Саву уђу на Википедију и опстану не само поред поменуте комшинице из Румуније, већ и уз модерну конкуренцију коју игра Меган Фокс.