Дажбог Дабог, (Дајбог, Даждбог, (Даба) (стсл. Дажьбогъ) је словенски бог Сунца, кише и подземља. Он је бог који даје живот (топлину и влагу). Према неким новијим истраживањима, линија разграничења се повлачи. Дажбог је био праотац руског народа, у „Слову за поколт Игорев“ они се помињу као његови унуци, а руски кнезови су његови директни потомци. Његов култ је био повезан са сунцем, био је доброћудни бог који је доносио срећу и благостање. Он је, по Чајкановићу, родоначелник Словена и врховни бог код Срба снажног хтонског карактера
Посебности
Према неким истраживачима, Даждобог потиче из древног пантеона бестелесних (небеских) божанстава, али се у малобројним сачуваним траговима налази као божанство сунца (заправо сунчеве топлоте и кише, која убрзава живот и директно утиче на плодност) . Тумачење његове везе са кишом потиче од етимологије назива, који садржи реч киша, која је у неколико словенских језика повезана са том карактеристиком.Према предању, у српској наративној књижевности он се среће преображеног у старца који се креће помоћу штапа, јер је хром на једну ногу, обучен је у капут од медвеђе коже (или неки други). Увек га прати црни пас (или вук). Према неким извештајима, пас је слеп на једно око, али се та карактеристика приписује самом божанству (близина Велеса). Постоје и трагови веровања да је јахао белог коња и да је често био међу људима који су им помагали. Веселин Чајкановић тумачи Даждобога као хтонско божанство према народним предањима и веровањима. Чак истиче и свој директан однос са самим ђаволом, па чак и као краљ ђавола (Даба). Чајкановић то објашњава тврдњом да је Даждобог, као божанство подземног света, након прихватања хришћанства претворен у ђавола, а на то сугерише и његов изглед. Такође наводи да је Даждобог лутајуће божанство и да су обреди повезани са Бадњим даном (ритуални елемент: долазак божанства) заправо у његову част, поред чега наводи и обредне елементе култа предака.Даждобог се може трансформисати у вука, те. вук представља првобитни антропоморфни изглед божанства, које се у легендама јавља као хроми вук, или вук беле боје. Ово тумачење заправо представља анимистички облик предака, што опет указује на хтонични карактер Даждобога.
