Срби причали о табу искуствима: Сећам се шта се десило када су ме одвели у Калуђерицу на саливања страве у шта се претворило олово

Мистичне и паранормалне појаве одувек су привлачиле људе, с једне стране да их истраже, ас друге да испричају шта су доживели или видели, што се коси са законима логике и света који познајемо. Управо је ова чињеница била интересантна корисницима Редита из Србије, који су у више од 300 коментара испричали најпознатије митове из својих крајева, како оне које су сами „искусили” тако и оне који се преносе с генерације на генерацију.

srbi-progovorili-o-tabu-iskustvima

Здраво свима, занима ме да ли знате неке мистерије или паранормалне догађаје? Шта су вам рекли бака и деда или сте можда чули из неких других извора. Приметио сам да се доста таквих прича полако губи кроз генерације, па Трудим се да их сачувам и пренесем будућим генерацијама. Да ли је то део наше историје и да ли је то једна од ствари која описује нашу културу”, гласила је објака момка из Србије који је желео да чује шта су они све ” упознао и суочио се“ како са самим корисницима Редита тако и са људима из њиховог окружења.

Али оно што вероватно није могао ни да замисли је огромно интересовање за ову тему, што је подстакло већину Редитора да поделе искуства из своје породице и свог окружења са другим члановима форума.

“Непознати људски облици”
Први у низу коментара стигао је од девојке која је наводно имала сусрет са оним што је рекла да је нешто

“Мој деда је из херцеговачког села, право планинско село без пута, вода се узима из цистерне итд. Сваког лета сам тамо провео месец дана. Једног од тих лета сам видео “нешто”. Имао сам око 7-9 година. године.Изашао сам на веранду после вечере да нахраним псе, око 9 сати Све је у почетку било нормално, веселили су се, играли се, јели… Тек одједном су се на тренутак удаљили од светла и вратили се потпуно успаничени цвилећи и завијајући, кренули су да се пењу уз степенице (ово никада нису урадили а смели су јер их је деда бранио), чак су хтели да уђу у кућу.Оног тренутка када сам погледао низ степенице видео сам нешто црно са Људски облик. Висок, црн и са људским обликом. Као огроман човек, али само црна силуета. Када сам то видео, само сам утрчао у кућицу за псе, затворио и закључао врата. Годинама после тога нисам могао да будем сам у мраку… Ни дан-данас ми није пријатно кад се сјетим.Немам појма шта је то било?Можда је постојао човјек, али нисам стао ни због страха ни од кога зна шта. Најчудније ми је понашање паса у свему овоме“, испричала је своје искуство.

“Немушти језик”

Следећи пример дао је момак из Србије, који је испричао бизарну ситуацију која се наводно догодила у његовом селу. Наиме, у њему је наводно била девојка која је „разговарала” са змијама.

„Пријатељи су ми причали сличне приче из околине Грачаца. У сваком селу сте имали неку вештицу. Жена или девојка која је била потпуно луда (вероватно неки аутизам или шизофренија ако би то данас сврстали) која је била добра са змијама. имала их у дворишту и кући пуном цу**ц, увек је носила неколико змија у својој торби (оној у којој се носио зоб) Цело село је бежало од њих, али су се трудили да имају добре односе јер би почасти их ако их змија уједе у пољу.То је трајало до раних 70-тих година и мој ујак је томе био сведок чак и када је лети долазио код својих рођака у село,тако да није давна прошлост.Мој прадеда је био присутан тамо пред почетак Другог светског рата, када је та сеоска штитоноша пила у кафани* делује на неки лик и бацила је змију отровницу на њега да га поједе.Сада га отров не убије одмах па онај Ашов Касније је убио и змију и њу.Мислим да је чак и преживео јер је отишао код лекара, али је заглавио неког затвореника “Замислите да имате неку луду жену са творовима која баца отров на вас када се наљути”, рекао је.

„Гробља и Дрекавци“

Гробље је било инспирација за приче неколико Редитора, а најзанимљивија је била прича о човеку који је наводно преминуо на гробљу, као и прича о „дрекавцу“ са смедеревског гробља.

„Знам и за урбану легенду о човеку који је, за опкладу, у поноћ отишао на гробље и подигао крст са гроба. Док је враћао крст у мраку, није приметио да је крај његовог ту се закачио капут.Кад је кренуо да се враћа крст вуче и затеже капут, мисли да га је мртвац ухватио и од страха пада мртав на месту.

Едит: постоје и приче о Дрекавцу везане за Ново Гробље и околину. Слушао сам сведоке из прве руке, али више верујем да је то била дивља животиња.

Едит 2: Кемза, смедеревско чудовиште из Лох Неса“, рекао је овај Рејдтор.

У овој размени прича и догађаја Смедерево је заузело високо место, а издвојило се неколико прича. Један од Редитора издвојио је пар најзанимљивијих.

“Легенда о Смедереву. Митолошко биће које живи у дубинама Дунава и може да одвуче неопрезног рибара у дубину да се за њега више никад не чује. Нико не зна тачно како изгледа, али се верује да је огромна. сом.Они који живе поред Дунава сигурно знају доста прича о њему, ретко се крећем у тим круговима.

У мом селу постоји ђавољи камен (цигле набацане једна на другу и залепљене блатом), где се наводно окупљају неки демони ноћу. Нико не може да помери тај камен са места, иако није много, а сви који су покушали умрли су из чиста мира. “, написао је.

“Виле и вампири”

Наравно, приче о мистицизму и урбаним легендама не би биле исте без помињања вампира и вила, о чему је писао следећи члан ове форме.

„Тата је причао да је једном видео вампира као клинац, то је било негде у јужној Србији, тамо има много вампира и вила, а неколико људи из његове породице је тврдило да су имали сусрете са некаквим створењима. Моја бака знао да каже, а једном се догодило да се муж једне жене из комшилука повампири и да је помогла удовици да га се реши.

Моја другарица је рекла да је видела неке виле у селу или чула да виле некога прате. Од ње сам чула да постоји и сеоска кућа, трошна кућа, из које се свако вече види светло и људи који играју кроз прозор, али када уђете унутра нема никога.

Мене лично интересује нека уклета кућа у мислим Бачкој Паланци или негде у Војводини, кажу ко је живео у тој кући на крају је полудео, дешавају се многе чудне ствари попут “земљотреса”, ствари лете са полица и падају, чудни звуци и тако. Сада је то магацин, ту нико не живи“, описала је „паранормалне“ догађаје за које је сазнала из туђих прича.

“Саливање страве”
Високо место држало је и поливање оловом, односно „саливација хорора“, о чему се писало у више наврата. Наиме, неколико Реддитора је тврдило да су управо тако решили своје проблеме.

„Па, најпаранормалнија ствар (поред моје маме која тврди да је као клинка видела летећи тањир у Босни) је такозвано пљување страха, које је моја бака обожавала. Зависи ко то ради, али углавном узмеш лавор, ставиш мараму преко главе и у тај лавор убациш олово, које онда поприма облик твог страха. И тако се тај страх распршује. Брат од тетке је био трауматизован ратом у Босни и Херцеговини као дечак, а увече су му се јављали безглави војници и након што је побегао у Србију.Онда су га одвели једној жени у Калуђерицу, ја сам био са њим и олово је добило облик тенка.Е, то је као Роршахову мрљу, видиш и тумачиш шта хоћеш, али то и моћ сугестије га више нису чинили том кошмаром. Десетак година касније, имао сам блиски сусрет са смрћу и моји су одлучили да ме одведу у друга жена за исту ствар.Сличан поступак, за мене је олово било у облику нечега што је много личило на самртни венац, али опет имам исто објашњење. Није ми помогло да се ослободим трауме, реално, требало је одмах да ме пошаљу психологу, али тада су врачари били мање табу”, рекла је она.

Њену причу је надовезао следећи члан овог форума.

„Сад ме тачно подсећа, та бака код које су ме одвели, чули смо за њу од комшинице која је била код ње из непознатог разлога и одједном је питала да ли са тобом живи женско дете. Рекла је да сестрино ћерка,дошла у Београд да учи.Рекла јој је да је хитно води код доктора.Једино је било чудно код девојчице што је имала доста модрица одједном.Саслушали су је,одвели на претраге и испоставило се да девојчица има лупус и лекари су рекли да је, да није откривено и да одмах није почела да користи лек, врло лако могла да умре у сну“, открила је она.

“Покретање тела уз помоћ биоенергије”

На листи паранормалних искустава су и биоенергетичари, односно њихове наводне моћи.

„У суштини, сад кад боље размислим, имам доста прича о тим врачарама и људима са биоенергијом, шта је са мном лично, шта са људима за које сам сигуран да не лажу о биоенергији, такође је занимљиво, другарица нас је убедила да идемо код неке наказе у Батајницу,као да је помогао њој и њеној мами око кочења,мој брат са неком спортском повредом.Рекао сам еј,немам боље ствари,а дошао је још један друг који повредила тртицу.У некој куци цифра од 150 килограма која се распада,кошуљу изједају мољци,а его је као Монт Еверест,све сам слусао.Али стварно ме је посео да станем испред њега окренут леђима и одједном почињем да се савијам улево, удесно, назад, напред хаха ја сам као пријатељ на неки начин, он је буквално кретао песницом и кривио си себе покрет.Испред њега је стајао други друг и ја сам својим очима видео исто на њој.Мислим на крају дана ништа корисно од тога, продао ми је чај против анемије јер је то био једини ствар која ми је недостајала, а њен бол је попуштао месец дана, али се касније вратио. Ипак, свакако бизарно“, описала је своје искуство.

“Врачаре и гатаре”
У вестима је било и гатање, а један момак је открио како је сазнао да је рођен мртав, а да га је само брза реакција лекара спасила.

„Када сам био млађи, трчао сам 8 км до оближњег олимпијског базена. Отпливао сам пар пута, одморио се, па трчао кући. Једном сам дошао мало раније и базен још није био отворен. Реците очигледно: нека стара циганка стави ћебе на траву и седи. Каже ми: „Хајде сине, дај да погледам у твој длан.“ Е, ја сам атеиста и не верујем у те ствари, али то, ништа да радим још пола сата, па рекох ајде да видим шта ће ме баба лагати.Сео сам преко пута ње, ухватила ме за руку, гледала у длан око минут а онда само склопио прсте и рекао: „Извини сине, не могу. Ниси требао да се родиш и немаш судбину и свако ко покуша да ти прочита судбину платиће цену за то.“ Питам је како то да се нисам родио а она каже: „Твоја пупчана конопац ти је био омотан 3 пута око врата и ти си мртворођен. Лекари су те спасили“.

Рекох исто, баба је полудела, није хтела паре, само се покупила и отишла. Отишао сам на базен, лепо се провео и отрчао кући. Али не дај ђавола мира, моја кева је држала моје медицинске папире у некој старој модемској кутији и пажљиво их узимам и прегледавам. ПОСЛЕДЊИ ПАПИР, НА ДНУ, био је мој отпуст из болнице. Каже (парафразирам): мушко дете, пупчана врпца омотана три пута око врата. Није давало знаке живота. Реанимација је успела, дете након интервенције нормално дише. Када сам то испричао мајци, она се добрих пола сата тресла као штап. Сада, као што сам рекао, ја сам атеиста и волим науку, али прихватам да постоје ствари које не могу да објасним. То је било пре 30-ак година и још увек се свега добро сећам. И то није једина ствар која ми се десила коју не могу да објасним“, написао је на крају свог поста.

 

 izvor: Blic.rs