Сирин — митско створење из руских легенди, са главом и грудима прелепе жене и телом птице (углавном сове). Према миту, живели су у „индијским земљама” близу Едена, или око реке Еуфрат.Ова полу-женска, полу-чудовишта су директно повезана са грчким митовима и новијим фолклором о сиренама (не треба их мешати са сиренама које су полу-жене, полу-рибе). Сирена има женско тело и груди, тело прекривено перјем, крила и дугачак паунов реп са карактеристичним “очима”. Обично носи круну или је представљен ореолом, највероватније зато што је рајска птица. Сирене су певале прелепе песме светињама, којима су прорицале срећу. За смртнике су, међутим, били опасни. Људи који су их чули како певају заборавили су све на земљи, пратили их и на крају умрли. Неки су покушавали да побегну од сирене пуцајући из топова, звоњавом звона и другим гласним звуковима који би уплашили птицу. Касније (у 17-18 веку) слика сирене се мења и она почиње да симболизује светску хармонију (јер живи близу неба).Људи су у то време веровали да само прави срећници то могу да чују, а да само ретки могу да је виде, јер је била брза и неухватљива, баш као људска срећа. Симболизује вечну радост и небеску срећу.Легенду о сиринксу су у Кијевску Русију вероватно донели персијски трговци, око 8.-9. века. У градовима Херсону и Кијеву често се налазе на глиненим посудама, златним привесцима, па чак и као украси у јеванђељима 10-12 века. У илустрацијама за Постање (Прва књига Мојсијева), куге су представљале Сирене као птице које седе на рајском дрвећу.Понекад је сирена метафора како реч Божија улази у душу човека, а понекад је метафора за јеретике који искушавају слабе. Понекад се сматрала еквивалентом сирене или пољске виле. У руском фолклору је помешана са угледним верским писцем Светим Јефремом Сиријцем. Тако су лирски песници попут Николаја Кљујева често користили реч сирин као синоним за песника