Ликантропи…прича је вероватно стара колико и људска раса. Свет је пун легенди о ‘именима која мењају облик’. Вукодлаци су отпорни на старење и физичке болести. То је последица сталне регенерације њихових тела. На крају крајева, они могу бити убијени само ако униште или трајно оштете срце или мозак (нпр. недостатак кисеоника).
Док је у лику вука, Вукодлак задржава све интелектуалне квалитете које има као човек. Ово објашњава избегавање замке и препознавање жртве. Постоји неколико начина да постанете вукодлак: магијско стицање ликантропије кроз ритуал, проклетство, угриз другог вукодлака и рођење. У свим случајевима крв постаје упрљана или проклета. У неким случајевима, способност промене облика се може контролисати. То се највише издузи талисманима или неким природним напитцима. Ниједна трансформација углавном не долази нередовно. Вукодлаци су углавном већи од нормалних вукова и имају посебну жељу за месом.
Из овога видимо да су наши преци чврсто веровали у ликантропију. Године 1886. Р. Л. Стивенсон пише књигу о Вукодлацима (др Џекил и господин Хајд), у овај век улази Холивуд и ликантропија постаје само бајка и прича за малу децу. То је размишљање које нам помаже да мирно спавамо, али да ли је истина?
Нашој генерацији је од почетка речено да таква створења не постоје. Но те су легенде морале од нечеша. То ‘нешто’ је свакако искривљавано и преувеличавано кроз векове, али колико год било безначајно, остаје чињеница да данашње друштво у то не верује. Новине већ пола века пишу о несталим људима или необјашњивим убиствима. Како би полиција реаговала да им кажете да сте видели вукодлака или чак вука у граду? Смијала би вам се…
1887. 9. У Лондону су нестала два мушкарца, браћа која су се враћала кући са пијаце. Сведок је видео човека у дугачком капуту како улази у малу уличицу иза њих. Убрзо су се зачули крици и режање. Након самога минута из улице истрчао је огромно велик вук с лешем у раљама које је као по лату блату, остављајући крвави траг. Сведок се уплачио и истрчао ван по полицији. Док су се вратили, другог тела више није било (ако је постојало) и полиција је све прогласила обманом.
Само 1900. године у Европи је нестало око 200.000 људи.
Од 1990. до 1998. само у САД је нестало 10.000.000 неразјашњених убистава…
Али свакако најпознатији случај је онај из Оклахоме, 1995. године, када је полиција ухватила осумњиченог за убиство случајног пролазника. У његовом стану пронађени су остаци леша (леђа и кости), свуда је било крви и трагова борбе али и отисака паса. Пас никада није пронађен, а младић је осуђен на доживотни затвор због убиства. После три недеље у самици, чувари су чули режање и лавеж. У ћелији је био вук! Када су покушали да га смире, напао их је, а стражари су га пуцали у самоодбрани. Леш вука су бацили у ријеку. Нису успели како је вук ушао унутра нити како је М. Такер побегао. После месец дана, низводно су пронађени остаци М. Такера. Он је убијен.
Гледајте филмове, замишљајте и гледајте све са друге стране. Погледај око себе…