КО МОЖЕ ПОСТАТИ ВАМПИР?
Генерално, људи чије рођење, живот или смрт прати кршење моралних норми имају тенденцију да се повампирују. Пре свега, реч је о грешницима „Сећам се кад сам био млад, са 10-15 година, у то време, човек из нашег села, како кажу стари, нечисте душе, некрштен, покварен, ован, чопор, сахранили су га у цркви. Али, пошто су га сахранили, он се повампира“, бајке, „јер се о њима мислило да су за живота били у контакту са неким нечистим силама“, онима који су изгубили живот насилном смрћу, „ Турски војници су тукли мог деду Шиљану, везали га голог за мотку, а после тога су га голог заклали у кориту пуном воде. Цео се тресо од страха и хладноће. Због великих борби, турски војници су убили мог деду Шиљана. После неколико дана умро је (…) Следеће вечери вампир Сиљан је почео да куца по таваници“, односно самоубице „сам убио, отровао или удавио, никако га не певају, нити узимају га у цркву, али га сахрањују без икакве сахране и славља, и то на 40 корака од општег гробља, у усамљени гроб“ али и војнике „Камени врх, тамо их чујемо како вичу – Ура, ура! На нож! На нож! Тако су тамо звали. Вампири. Вампири који ће се јавити.”
Међутим, гробар може постати и кроз неке елементе независан од покојника, односно умрло лице није испунило своје животне обавезе према породици или друштвеној заједници „и извршило самоубиство. Али пре него што су је одвели, да дођу по ову девојку, њен отац се разболео. Разболео се и умро. Отац му је умро. Оставио ме је самог. Има све спремно за брак. Као што кажемо, браво. Разболео се и постао гроб за девојку“, није оставио потомство „сваке ноћи младић је ишао у младу (..) и тако данас, па сутра и она остала у другом положају“, оставио је своје најмилије у. сиромаштво: „са четворо је оставио њену децу. Али они су били јадни људи, као и ми, сиротиња (…) И тако је овај човек умро. Али мислио си на децу. Покупи тамо неки новац, неко ко га је тамо послао“, или умро као нежења, „нежења је умрла и повампирила се, стара времена. Почео је да даје тој девојци шта је хтео, да је туче са свом одећом и метлом, да је обеси на кров куће“. Још раније смо истакли веровање Јужних Словена да највећа опасност од претварања мртваца у вампира вреба од тренутка смрти до сахране. То се дешавало када се нешто прешло преко леша, ако је на њега падала киша или га је скочила животиња: „нису видели угинулог, па су га нашли мртвог, па га је мачка прескочила и повампирила га. човек“, па макар и сенка пала на мртво тело. У великом броју случајева сматрало се да повампирење зависи и од судбине, а односи се на децу зачету или рођену у „несрећним“ данима, у време поста или празника.
Одабрана литература:
Вразиновски Т. – македонска народна вера. Силсонс, Скопље, 2015
Вразиновски Т., Спировска Л. – Вампиризам у македонским народним веровањима. Институт за фолклор „Марко Чепенков” – Скопље, 1988
Зечевић С. – Митске би биле сришке традиције. Вук Караџић, Београд, 1981
Пенушлиски К. – Народна култура Егејске Македоније, Мисла, Скопље, 1992
Петровић С. – Српска митологија: систем српске митологије, књига И, Просвета, Ниш, 1999.
