Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији (од Шумадије до Косова),  Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Северној Македонији. Назив овог митолошког бића долази од глагола дречати. Ријеч дрекавац се у неким крајевима користи као синоним везан за сове из породице правих сова (лат. Strigidae). У неким крајевима се могу пронаћи и други називи за дрекавца, као што су: дрек, дрекало, ждракавац, ждрекавац, здрекавац, зрикавац, крекавац и цвиљек. Опис дрекавца у митологији и народним предањима У митологији и народним предањима постоји неколико различити описа дрекавца који варирају од краја до краја: По једном народном вјеровању дрекавац је биће слично вампиру, које је материјална манифестација душе умрлог човјека (по неким причама младића) који не може да нађе свој мир након смрти, па излази ноћу из свог гроба и прогања оне који су му згрјешили у животу. Такође се у неким крајевима вјерује како душе утопљеника, објешених људи или особа које су починиле самоубиство могу постати дрекавци, као и особе које нису сахрањене по правилима традиције;
По другим предањима дрекавац је материјална манифестација душе умрлог, некрштеног дјетета које не може да нађе свој мир након смрти, па излази ноћу из свог гроба и обилази кућу својих родитеља (Овај опис дрекавца је веома сличан опису јауда, нава, некрштенца, плакавца и свирца)Такође, у неким предањима се спомиње да је дрекавац демонско биће прекривено дугим крзном по коме непрестано гази и због тога дречи. Ово биће има способност да мијења свој облик;
У јужној и источној Србији дрекавац је описиван као биће слично псу који хода на двије ноге;

У околини Маглаја се сматрало да су дрекавци . дрекови, како их овдје називају) душе погинулих војника који немају мира на овом свијету због почињених гријеха и зато ноћу лутају од гробља до гробља плашећи људе својом дреком;
У околини Козарске Дубице се сматрало да је дрекавац повампирени покојник који ноћу излази из свог гроба, свијетли у мраку и да за собом вуче бјели огртач, тј. покров (Овај опис дрекавца је веома сличан опису авети);
У Средечкој Жупи се сматрало да је дрекавац биће са једном ногом и очима које свијетле као лампа;
На простору Драгачева и у околини Пријепоља и Лешака се сматрало да је дрекавац (тј. дрек, како га овдје називају) приказа која се ноћу појављивала у облицима разних животиња (нпр. мачке, пса, птице, шареног ждријебета, итд.);
У Гружи се сматрало да је дрекавац чупаво биће с издуженим, пругастим тијелом вретенастог облика и са великом главом на танком врату, које ноћу лети и дречи. За ово биће се сматрало да је то душа умрлог некрштеног дјетета;
У околини Бајине Баште се сматрало да је дрекавац човјеколико биће са козјим ногама.
За дрекавца се у предањима спомиње да се гласа застрашујућим крицима (сличним дјечјем плачу, вучјем завијању, мекетању јарца, мијаукању мачке или крештању птица) са којима може да оглуви особу. Такође се спомиње да има велике оштре нокте на прстима који су слични канџама. Дрекавац се јако плаши дневне светлости и паса, и једино се може сусрести ноћу док се шета по гробљима и шумама у периоду између поноћи и свитања. Најчешће га се може срести у периоду тзв. “некрштених дана” (тј. у дане од православног Божића до Богојављења) кад је најопаснији по људе. Дрекавац не може бити уништен све док његова душа не нађе свој мир. Дрекавци према народном вјеровању насељавају јаме, пећине, горе, шуме, баре, ријеке и врбаке.

Према предањима дрекавац напада људе који се касно у ноћи затекну у близини гробља или шуме тако што им он скочи на леђа, тјера их да га носе на леђима и да ходају по цијелу ноћ свуда унаоколо све док се први пијетлови не огласе. Уколико се жртва не покори његовим захтјевима, дрекавац је изгребе и почупа својим ноктима. Кад се огласе први пијетлови, дрекавац своју уморну и збуњену жртву одгурне поред пута или шуме, и остави је да ондје лежи (Овај опис напада дрекавца на људе је веома сличан опису напада караконџуле). Такође у неким крајевима се вјерује да дрекавци знају нападати људе који се касно у ноћи затекну у близини воденица, бара, ријека или врбака, и да их тамо одвлаче у вирове гдје их даве (Овај опис напада дрекавца на људе је веома сличан опису напада водењака).

У неким крајевима се вјерује како је дрекавац вјесник лоши догађаја, и да је сама његова појава и дрека најављује смрт неке особе (кад се појављује у људском облику) или стоке (кад се појављује у животињском облику), избијање рата, пожара или појаву смртоносних и заразних болести код људи и стоке. У неким крајевима се пак вјерује да ако сјена дрекаваца падне на неку особу, да ће та особа обољети од неке неизљечиве болести и умријети. Такође се вјерује да дрекавац има способност да се појави у сновима, гдје прогања особу која га сања, а понекад зна је и давити у сну. Са дрекавцем су се некада плашила мала дјеца, но касније су ту улогу у народним предањима преузели бабарога и баук.

Иако нема доказа о постојању дрекавца, још увијек постоје људи који и даље вјерују у постојање овог митолошког бића.