Дана 13. децембра 1408. године објављена је повеља реда у којој је назначено да је основни задатак реда одбрана крста од непријатеља, нарочито од Турака. Међу 24 витеза који су учествовали у успостављању (или обнављању) реда 1408. год. налазили су се:

• Жигмунд Луксембуршки, краљ Угарске
• Ладислав II, краљ Пољске
• краљ Алфонсо од Арагона и Напуља
• Витовт од Литваније, велики принц
• Стефан Лазаревић, деспот Србије
• Херман II, гроф цељски
• Ернст од Аустрије, војвода
• Томас Маубреј, војвода од Норфолка (после 1439. године)
• Влад Цепеш, војвода Влашке (после 1431. године)
• Филип Мађарин односно Пипо од Озоре, италијански племић и угарски великаш

Чланови реда из оснивачке повеље 1408. године

(Stephanus despoth, dominus Rasciae, item Hermannus comes Cily et Zagoriae, comes Fredericus, filius eiusdem, Nicolaus de gara, regni Hungariae palatinus, Stiborius de Stiboricz alias vaiuoda Transyluanus, Joannes filius Henrici de Thamassy et Jacobus Laczk de Zantho, vaiuodae Transyluani, Joannes de Maroth Machouiensis, Pipo de Ozora Zewreniensis, bani; Nicolaus de Zeech magister tauernicorum regalium, comes Karolus de Corbauia, supremus thesaurarius regius, Symon filius condam Konye bani de Zecheen, janitorum, comes Joannes de Corbauia, dapiferorum, Joannes filius Georgii de Alsaan pincernarum, Petrus Cheh de Lewa aganzonum regalium magistri, Nicolaus de Chak, alias vaiuoda Transyluanus, Paulus Byssenus, alter Paulus de Peth, pridem Dalmatiae, Croatiae et totius Sclauoniae regnorum bani, Michael, filius Salamonis de Nadasd comes siculorum regalium, Petrus de Peren, alias siculorum nunc vero maramorossensis comes, Emericus de eadem Pern secretarius cancellarius regius et Joannes filius condam domini Nicolai de Gara palatini.Према: G. Fejér: Codex Diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, X/4, Budae, 1841, 317.)

Стефан Деспот, господар Рашке, такође Херман гроф Први Цељски из Загорија и гроф Фредерик, син истог, Никола де Гара, палатин краљевине Угарске, Стибориус де Стиборицз алиас ваиуода Трансилуанус, Јован син Хенриција де Тамасија и Јакоба Лачка де Зантхо, ваиуода Трансилуани, Јохн де Маротх Мацхоуиенсис, Пипо де Озора Зеврениенсис, бани; Николаус де Зех господар краљевских кафана, гроф Карло од Корбаује, врховни краљевски благајник, Симон син кондама Коние бани де Зецхеен, од домара, гроф Јован од Цорбауиа од дапифера, Јован син Џорџа од Алсаана од батлера, Петрус Цех де Лева господар краљевских сточара, Николаус де Цхак, алиас Ваиуода Трансилуанус, Паулус Бисенус, други Паулус де Петх, давно бани краљевина Далмације, Хрватске и цијеле Склавоније, Михаило, син Саламонс де Надасд, краљевски гроф Сикулуса, Петар од Перена, иначе Сицулус, али сада гроф Мараморос, Емерикус из истог Перна, секретар краљевски канцелар и Јован, син констабла лорда Николе од Гаре, палатин.Према: Г. Фејер: Дипломатски законик Угарске црквени и грађански, Кс/4, Будим, 1841, 317.

Симбол реда

Симбол реда је змај са репом обавијеним око врата. На леђима змаја, од врата па све до репа, налазио се црвени крст Светог Ђорђа, док је читав симбол био на сребрној позадини. Змај је представљао звер из Књиге откровења, док је црвени крст симболизовао победу Христа над злим силама. Од чланова реда очекивало се да стално носе симбол, најчешће у облику медаљона око врата и често су сахрањивани са њим.

Представници Универзитета у Букурешту сматрају да је оригинални назив повеље о оснивању реда ‘O Quam Misericors est Deus, Pius et Justus’ највероватније био део амблема.

  Раст реда

Године 1431, год. Жигмунд је донео одлуку да прошири ред. Да би то учинио, позвао је велики број тадашњих политички утицајних личности и војно корисних вазала да постану чланови витешког реда Змаја. Међу значајним личностима којима је указана ова част био је и Влад II Дракул, отац Влада Цепеша, који је био задужен за одбрану дела границе, тј. пролаза од Трансилваније ка Влашкој. (Надимак „Дракул“ додељен му је када је постао члан витешког реда змаја.)

Увођење нових чланова у ред Змаја довело је до стварања различитих класа унутар самог реда. Свака класа имала је малу варијацију у симболу реда, иако је фигура змаја још увек била доминантна. Најчешће промене обухватале су употребу натписа као што су “O quam misericors est Deus” (“Ох, како је Бог милостив”) и “Iustus et paciens” (“Праведно и мирољубиво”). Витешки ред Змаја је имао веома снажан утицај све до Жигмундове смрти 1437. год. Међутим, без снажног заштитника, ред је убрзо изгубио на значају и престижу.

Модерно доба

Иако је симбол реда присвојен од стране многобројних племићких породица у Европи, до данас је очувано мало историјских артефаката реда. Копија повеље о оснивању реда из 1707. године, која се чува у универзитету у Букурешту, представља најстарији сачувани историјски артефакт реда.

Данас „Империјални и краљевски суд и ред змаја“ представља недавно незванично обновљени ред Змаја. Иако се не сматра витешким редом, стекао је велики број следбеника. Један од његових најистакнутијих чланова је Мајкл Стјуарт од Олбанија, познатији под титулом „Принц Мајкл од Олбанија“, коју је сам себи наденуо. Олбани тврди да је директан потомак Чарлса Едварда Стјуарта, последњег представника краљевске куће Стјуарта. 28.Јуна 2011 године Кнез Александар Карађорђевић као припадник краљевске породице из Србије, државе чији је владар Деспот Стефан Лазаревић био један од оснивача старог Реда Змаја, покреће поново Ред. Након његове смрти први човек реда је Принц Владимир Карађорђевић. http://www.redzmaja.org/o-redu-zmaja/