Весна је богиња пролећа у старој словенској вери. Реч Весна на руском значи пролеће и младост. У српском језику се често користи израз „новине пролећа“. У српском и македонском народу ова реч се често користи као женско име.
Порекло појма
Етимологија имена богиње Весне даје нам Kрек на начин да је њено име повезано са староиндијском речи – вас – што значи бити јасан, светао, сјај. Весна тј „светло или годишње доба, доносећи светлост (светлост)“, такође се може поредити са староиндијским
Изглед
Словени су Весну доживљавали као лепу, насмејану младу девојку окићену венцима и у белој хаљини. Коса јој је била украшена цветним звончићима. Имала је велике очи. У доњем делу струка имала је велики цветни венац
Особине
Весна је богиња пролећа и поред Ладе се сматра богињом која је оличење светлих годишњих доба.[2] Због ових особина, да је богиња радосног и светлог годишњег доба, била је омиљена у народу. О овој чињеници сведочи и чињеница да се, посебно код Македонаца и Срба, често појављује женско име Весна. Људи су својим ћеркама давали то име верујући да ће њихове ћерке бити радосне и веселе као богиња Весна, односно као пролеће. Да је Весна светло божанство говори и о томе да у староиндијском језику реч вас значи бити светао, јасан, сјај. И управо се та реч налази у корену Весниног имена.Весна никада није била усамљена. Пратили су је Геровит, који је бдео над њом, и Стрибог, бог ветра и ваздуха. Према предањима, Стрибог Весна је сваког пролећа доносила на крилима лаганог и пријатног поветарца.
Митолошка борба са Мораном
Весна и Морана Веснин непријатељ била је Морана, богиња зиме. Њихов митски окршај понављао се сваке године на прелазу зиме и пролећа. Весна је победила тако што је убила Морану, вратила је у подземни свет и ослободила земљу од зиме. Зима је била време када су се многи смрзавали, гладовали и умирали. Доласком пролећа све се то променило. Зато се народ обично клањао Весни и звао је, док је Морану спаљивала и бацила у реку.
Обичаји
Један од празника посвећених Весни прославили су супружници који су се венчали претходне године. Био је то један од најрадоснијих празника међу Словенима. За ту прилику спремали су се колачи са медом, звани медени. Међутим, овај празник је касније црква повезала са даном четрдесет мученика, 22. мартом, а данас познатим као Младенци.Одржан је и Весна цветни фестивал који се данас зове Цветнци. У обредима Весне верницима се давало да прогутају пупољак леске или лист глога. За време цветања врбе деца су се китила врбовим лишћем, а око врата стављала звончића. Овај обред је задржао име и у хришћанству, а зове се Врбица. Јаја су се фарбала у пролеће, најчешће у црвену боју, која је симболизовала сунце, ватру и топлину, коју је Весна донела својим доласком.
