Ала је по предању балканских народа демонско, крилато биће, а понекад је и антропоморфно. Веровало се да може постати преобраћањем од змије старије од сто година или од мртваца, као и да има способност метаморфозе. По народном предању, појављује се с треском, севањем, а уме и да води облаке и град на летину. Уз то се веровало и да је прождрљива, ненасита, као и да је људождер. Једна од особина овог створења је и да жеђ најрадије утољава људском крвљу. Уз то се веровало и да се меша у судбину људи и контактира с њима. По предању, води породичан живот.
У народној књижевности најчешће иде уз предања. У предањима крштава дете сиромашном човеку,  пружајући му гостопримство поједе и кумче и куму која прекрши  закон тајне и ћутања и увреди алу речима као што су: “Како ћу да ручам кумо, кад те видех како си сикнула своју главу па је биштеш, а на себе турила коњску?” У бајкама је приказана као добронамернија него у предањима и спада у свет чудесних помагача, који награђују за добро дело а кажњавају за зло.