У митологији и народним предањима постоји неколико различити описа авети који варирају од краја до краја:У Гружи се сматрало да је авет дух који се појављује ноћу у облику старца са дугом бјелом брадом и буљавим очима из којих сјевају варнице;У Македонији се сматрало да је авет душа грешног човјека који је пред смрт дуго боловао и тешко умро, као и душа самоубице која не може да оде на небо. Она се појављује ноћу у облику човјека са ружним и испијеним лицем који је огрнут бјелим чаршафом, или у облику црног слепог миша.Заједничко за све описе авети је то да се ради о ноћном страшилу, прикази која својом појавом изазива страх код људи. За авети се често спомиње да бораве у напуштеним кућама и рушевинама (одатле и народни израз за ова мјеста – аветиње) гдје даве своје жртве. Најчешће их се може срести у периоду тзв. “некрштених дана” (тј. у дане од православног Божића до Богојављења) кад су најопасније по људе. Ради заштите од авети људи су често користили бели лук, који су носили у џепу, да би их авети заобилазиле.Према записима с почетка 20. вјека у околини Крагујевца жене су имале обичај да увече везују своје чарапе које изују, као и сукње, како их авети не би ноћу узимале и облачиле, а у околини Сарајева су се штитили тако што су у сандук стављали тисовину. Ово народно вјеровање је слично народним вјеровању Хрвата из Западне Херцеговине који су сматрали да виле узимају ноћу женама сукње из сандука, носе их и поново остављају на истом мјесту без знакова да су их носиле