ШУМСКА ВИЛА
Путујући у госте, некаква девојка је, како би скратила пут, скренула у шуму. У дубокој шуми примети прелепу девојку како спава. Приђе јој и виде да је под главу ставила камен. Девојци би жао што тако лепа девојка, расплетене косе, спава с каменом под главом па скупи пуно лишћа и место камена стави га девојци под главу. Потом је нежно очешља и исплете јој кике. У том тренутку девојка се пробуди и запита је зашто је очешљала и зашто јој је уместо камена ставила лишће под главу.
– Бојала сам се да ти камен не повреди главу, па сам га зато заменила лишћем. Плетенице сам ти исплела да би била још лепша – рече јој девојка.
– Хвала ти, другарице, на бризи и пажњи. Требало би да те због тога наградим – рече шумска вила и поче купити лишће и стављати га девојци у котарице. – Ево лишћа, да не буде без ништа.
Пошто се удаљила од виле, девојка уз пут поче избацивати лишће из корпе говорећи сама са собом: „Шта ће ми лишће. Смејаће ми се кад стигнем угосте”.
Пут је лако препешачила. Када је стигла у госте, погледа у корпу, кад у њој уместо неколико листова који су се заденули о ивицу котарице засијаше златници. Девојка тек тада схвати шта је урадила. Брзо се врати пређеним путем у шуму, али на путу не нађе ни лишће ни златнике.
омаја 3
