У старом селу живео је човек по имену Иван, који је био дубоко одан словеначкој митологији. Као дечак, провео је много времена учећи о створењима која су живела у шумама и планинама, а као одрастао, провео је живот проучавајући ове митове и легенде. Једне ноћи, док је био у шуми, Иван је чуо гласове који су долазили из дубине шуме. Чинило се да су се чули гласови који су га звали да прати звук. Иван је, радознао, кренуо ка извору звука. Како је улазио дубље у шуму, звуци су постајали све гласнији и јаснији. Коначно је дошао до места где је био јасно видљив извор звука. Био је то велики камен који је седео насред огромне ливаде. Камен је зрачио некаквом необичном енергијом, а Иван је инстинктивно знао да мора бити опрезан. Међутим, нешто га је натерало да се приближи камену. Када је дошао до камена, Иван је видео да су у њему уклесани чудни симболи. Био је то знак да је камен свет, а Иван је инстинктивно знао да треба да буде на опрезу. Али било је прекасно. Чим је Иван дотакао камен, осетио је страх и узбуђење како му преплављују тело. Камен је био уклет и Иван је сада био заробљен у његовој моћи. Након тога, Иван је почео да доживљава страшну ноћну мору. У њима су се појавила разна бића из словеначке митологије – виле, вукодлаки, зли духови и друга страшна створења. Иван се уплашио и почео да губи разум. Једне ноћи Иван је нестао из села. Комшије су покушале да га пронађу, али никада нису успеле да сазнају шта му се догодило. Многи су се сећали да су га видели како лута шумом, изгубљен у својим мислима.
