Прича о вампирима
У суботу, када су ископали Живанов гроб, приметили су да не само да нема леша пропадао је, али је био у бољој форми него док је био жив: коса му је црна као катран, брада и нокти обновљени и дужи уместо да отпадају, а уместо стара и бледа кожа, појавио се нови слој. Када је видела свежу крв у његовим устима, поп је први побегао. Толико о пушењу и певању молитви, што би ионако било џабе, јер га ни владика не може истерати. У том тренутку Ладислав, вођен жељом да покаже своју храброст пред окупљеним девојкама, замахнуо је српом и одсекао му главу а онда му тако јако пробо срце да му је колац изашао кроз леђа и прибио га за ковчег. Они одушевљени суграђани су веровали да ће ово бити прва мирна ноћ после два месеца жртве његовог гнева. И као да јадни Живан није тражио освету кад данима остао сам да труне у својој трошној кући? Али какви су били у почетку скептични да покојник заиста може да лута овим светом, нису били свесни да су скрнављењем његовог телесног облика само погоршали ситуацију. Па ко ће им рећи да је Ван Хелсингова метода епска само на папиру? Први већ следећег јутра чекало их је изненађење. Ладиславов син, по природи мирно и повучено дете, нашли су га мртвог. Полиција је случај регистровала као самоубиство, али ми се чинило мало вероватним да би шестогодишњак могао учинио тако гнусан чин. Сва сумња пала је на њиховог комшију Станимира, који са увек је успевао да нас замрзне својом чудном физиономијом и тајанственом прошлошћу. Због тога су о њему кружиле разне приче, али је најзанимљивија од свих да је рођен од мртве жене.
Пошто сам живео мало даље од града, отишао сам у своју кућу пре мрака дом који се налази на усамљеном брду. Умор ме је одмах савладао и за кратко време сам био заспати Обично не спавам добро, али ме је у глувом добу пробудила кукавица која ритмички је куцала по стаклу. Са поспаним, полузатвореним очима гледао сам према прозору, али није било ничега. Селидба у јануару?! У реду је, помислио сам, то је све. Окренуо сам се на другу страну кревета, стиснут уза зид. Само сам се мучио да заспим. Нисам сујеверан, али ме је ипак узнемирило оно што сам видео. Запалио сам стону лампу. Тежак дан, рекао сам себи, дешавају ми се нестварне ствари. Не прошло је неколико минута од ове мисли, неко је покуцао на улазна врата.
– Отвори, брзо – чуо сам Станимиров глас.
После свега што се десило у овом периоду, његово присуство, колико год ме узнемиравало, у овом тренутку сам био више него добродошао. приметио сам на његовом лицу забринутост. Ухватио ме је за зглоб и наредио ми:
– Излази одмах, ако нећеш да завршиш као јадни Ладиславов син.
Без речи сам истрчао из куће. После неког времена задихан и рашчупан са седом косом, изиђе Станимир.
– Ово је све што је остало од Живана – рекао је и показао ми сребрну пикицу урезане розетама са шест листова и стилизованим петловима.
– Значи ти си…
– Вампириџија, да.
Приметио је радозналост у мојим очима и наставио:
– Простаци. Уместо да решење тражимо међу страницама протканим мудрости наших предака, руководе се причама које се преносе опслужује Холивуд. Они не знају да забијањем колца људи једноставно јесу куповали су време док су се организовали за коначни обрачун. Вегетативна душа, која је везана за крв, срце, мишиће, утроба, наставља да постоји све док постоји и најмањи део њеног тела. Исти пошто не знају да су вампири способни за метаморфозу.
– Хоћеш да кажеш да је кукавица био Живан?!
– Да. Мора да је прелетела његово мртво тело и тако заробила његову душу.
Али синоћ је – уздахнуо је – било прекасно. Божидар је био збуњен својим
глас, и урадио оно што нам је добро познато.
– Какве то везе има са тим?
– Понекад се од вампира чује само њихов глас. Али довољно да настављају са својим несташлуцима.
Одједном се тргнуо и потапшао ме по рамену:
– Доста информација за једно вече, малишани. А сад ћу да је сахраним пиксиду далеко од свих. Почивај у миру.
