Стара словенска вера означава народну религију и митологију Старих Словена која је постојала до покрштавања Словена у средњем веку и њеног нестанка, а која има извориште у ранијој заједничкој индоевропској религији. На основу данас расположивих извора њу је немогуће реконструисати у целости. Веровања у живот после смрти, вукодлаке и вампире (оживеле мртваце), о чему постоје писани извори од средњег века за Јужне Словене, можда су била присутна у вери Старих Словена и у V веку пре нове ере. Ако су исправне претпоставке да су Херодотови Неури и Будини Стари Словени, опис да се код Неура људи повремено претварају у вукове може бити опис касније словенске вере у вукодлаке. Више писаних извора из друге половине првог миленијума и првих векова другог миленијума нове ере дају нам прву научно употребљиву слику многобожачких веровања Старих Словена. У време пред покрштавање, најзначајнији богови код Словена били су Перун, Свентовит/Световид, и Дажбог, али нема усаглашености око претпоставки ко је био врховни бог словенског пантеона. Постојање светих кипова, односно кумира, међу којима је најпознатији Збручки стуб, је потврђено на целокупном словенском простору, али њихов облик, изглед и материјал израде варирају од поднебља до поднебља.  Услед различитих историјских прилика и обимности истраживања веровања свих Старих Словена, данас су уобичајени делимични прикази и изучавања према подели словенских народа на Јужне, Источне, Западне, а из Западних Словена се издвајају, данас скоро ишчезли, Полапски Словени, то јест такозвани (Лужички Срби).

Основни извори за реконструкцију веровања Старих Словена су углавном према словенском многобоштву негативно настројене, хришћанске хронике, затим народна веровања и археолошка грађа, али је на основу њих тешко утврдити како функције неких божанстава, тако и постојање родбинских веза међу њима или словенског космогонијског мита.

Данас се међу Словенима јављају неопаганске верске организације, које своја веровања базирају на сопственим тумачењима и допунама оскудних извора о вери Старих Словена, махом научно спорне Велесове књиге чија је аутентичност и даље предмет расправе, јер га једни сматрају руским фалсификатом, док га други, попут Сретена Петровића, сматрају аутентичним словенским списом. Иако углавном пропагирају повратак природи, панславизам и верску толеранцију, међу њима има и оних који представљају агресивне десничарске групе које заговарају нацистичку филозофију крви и тла.