НАРЕЧНИЦЕ
Најраније сачувано сведочанство о словенском односу према судбини је Де белло готхицо 3.14.23. Наиме, у 6. веку Прокопије извештава да Склавени и Анти (Σκλαβηνοι τε και Αντας) „нису познавали судбину нити су веровали да она има утицаја на људе, али чим им се приближи смрт, јер их је савладала болест или су се спремали за рат, обећали су да ће, ако га избегну, одмах принети жртву Богу за свој живот“. Неки од истраживача сматрају да се ова Цезарева изјава пре односи на одсуство свемоћне и неумољиве нужде (αναγη) у коју су веровали Грци, док Махал истиче да „Словени нису били слепи фаталисти, већ су веровали у вишу биће које је поделило живот и смрт и чија се наклоност може стећи жртвовањем.’
Извештаји који описују главна светилишта полапских и померанских Словена сугеришу да се сматрало да је облик судбине био у рукама готово искључиво мушких божанстава која су обожавана у овим светиштима, али има довољно трагова који нам омогућавају да закључимо да је чак и код Словена, као и код других народа у прошлости, судбина је персонификована кроз женска бића упоредива са грчким Мојри, римским парковима и староскандинавским Норнама. Вероватно су најранији спомени сведочени у руском антипаганизму. Дакле, у Светоотачким заповестима из друге половине 11. века проклети су они који „крсте други трапез, штап и материнство“. Дрхтимо. и тои аст и пиеть”. Састављач Слова Светог Григорија, измишљеног у Толчеху, сачуваног у каснијој копији КСИВ-КСВИ века, поистовећује Рожаницу и Род са грчком Артемидом, а њен мушки еквивалент Артемид (Артемидѣ), коме су Словени почели да приносе жртве пред Перуном, њиховим богом. Традиционално тумачење ових култних фигура је у основи засновано на етимологији њихових имена: РодЛ је девербативна именица мушког рода која значи „генерација, лоза“, а појављује се у пратњи једне или више женских фигура које представљају одређену формалну варијацију: Роженица , Рођендан , Рођендан, Рођендани, Рођендани. Реч је о изведеницама заједничког облика које већ налазимо доказане у неутралној старословенској именици розхдениј „рођење, рођење“ (аналогно етимологији Парка од глагола парио – родити), и као последица тога, њихова повезаност са смрћу. и судбина. У том правцу може се навести руски превод Геста регум Англорум из 13. века, где се Фортуна појављује као Рожаница. Ова митолошка бића се налазе под разним називима везаним за прасловенско *родити (родјенице, рођенице, роџанице, роженице, рожаници, рожанице, рожанице, ројенице), *содъ (судице, суђенице, суђеници, суђенице, судички, судицзки, сујенице, сојенице, сујенице, суђаје) црквенословенски прилози (прилози, наручници, нарецзнице, наречници) и грчки οριζω (орисници, урисници, урешићи).
По народном веровању, најчешће су долазиле првог, трећег или седмог дана по рођењу детета.
