Девет најважнијих словенских богова
Словенска митологија и религија осликавају веровања и погледе на свет старих Словена чије паганство и религиозни елементи се могу пратити у периоду између 8. и 13. века када је уведена христијанизација међу Јужним, Источним и Западним Словенима.
Пре овог кључног историјског периода који ће променити словенску друштвену и културну структуру, постојао је снажан утицај и пракса древне паганске религије која је углавном била политеистичка, односно, Словени су се дивили и веровали у многе богове и богиње.
Митови и обредни обичаји пре христијанизације и даље живе у сачуваним реликвијама древне паганске религије, присутним у причама, легендама и обичајима словенске фолклорне традиције.
Иако постоји мали број сведочанстава и археолошких налаза који могу открити више детаља о светом животу старих Словена, постоје историјски записи који су се удружили и сачували велики број података са импресивним налазима.
Већина историчара словенских религија ослања се на изворе из различитих дисциплина као што су етнологија, лингвистика, компаративна религија и индоевропестика док траже више материјала који се односе на ову тему. Њихови налази архивирају приче о људским жртвама, вишеглавим идолима, дивљењу коњима и приче о словенској космогонији и божанствима која одражавају заједничку индоевропску прошлост са Римљанима, Грцима и Скандинавцима.
Богови словенског пантеона
Словенска религија је имала велике богове праћене бројним мањим божанствима персонификованим као демони, духови и богови. Старословенска народна веровања заснивала су се на идеји да је свет симбиоза супротстављених и комплементарних дуалиста изражених од врховног Бога. Прича која је илустровала ову двојност била је прича о такозваном Белом Богу („Белобогу“) и Црном Богу („Чернобогу“) који представља мушко божанство (познато и као земаљско) и женско божанство (или небеско).
Ево листе главних богова у словенском Пантеону:
- Род
Најважније божанство био је Род, који је био почетак свега и персонификација судбине. Рода су пратиле невидљиве женске пророке зване стршљени који су, након рођења детета, одлучили његову судбину. Обе речи “род” и “рожанци” према словенским језицима значе “рођење”. Иако не постоје проверени историјски записи о томе да ли је словенска религија имала организован пантеон богова попут пантеона Римљана, Грка или Скандинаваца, Словени из разних словенских крајева у Европи обожавали су исте богове који су остали у митолошким извештајима од Балтика до Црно море.
- Перун
Перун се сматра врховним богом многих словенских богова у Пантеону. Овај бог се сматрао владаром богова неба, а митолошки записи га описују и као бога муња и грома. Као бог грома, често су га поредили са врховним богом Зевсом у грчкој митологији или Тором у нордијској митологији. За Перуна се такође каже да у балтичкој митологији има рођака по имену Перкунас. Етимолошки, име “Перун” потиче од протоевропског “пер” или “перк” што значи “ударати” или “замахнути”. Стога се може претпоставити да се Перун сматрао моћним богом који удара громовима и муњама. У пољском језику реч за „гром“ је „пиорун“ која потиче од имена овог древног бога. Наводно, Перун је био обожаван на целој словенској европској територији, али се углавном везује за источнословенска племена. Ране русинске хронике садрже писани извештај који то износи прича о томе када је кнез Владимир Велики на почетку своје владавине у Кијеву 980. године подигао култну стату Перуна заједно са другим словенским паганским боговима. Ова статуа је направљена од дрвета, сребра и злата и су коришћени за дефинисање црта лица. Уопште, Перун се сматрао врховним богом међу боговима словенске митологије, а и после христијанизације, Словени су његову моћ сматрали једнаком такозваном новом богу хришћанске вере. Међутим, 988. године, након што је хришћанство коначно усвојено у Кнежевини Кијевске Русије, паганске богове и идоле је уништио Владимир Велики. Статуа бога Перуна везана је за коња, а затим вучена низ брдо и тучена моткама све док није била озбиљно оштећена и на крају бачена у реку Дњепар. Кнез Владимир је наредио да статуа плута низводно до самог краја речних брзака. Према историјским хроникама, место где је идол избачено на обалу постало је познато као „Перунов плићак“ (Перуниа Рен).
- Велес (Волос)
Велес је још један изузетно важан идолизовани бог у словенској религији, који стоји раме уз раме са богом Перуном. Велес је познат и као Волос, а у русинској хроници описан је као „бог стоке“ или „шкотски бог“. Овај бонтон се такође односи на чињеницу да је Велес „бог богатства“ пошто добра симболизују богатство у породици. Осим тога, Велес је био повезан и са поезијом, заклетвама, магијом, подземним светом и мртвима. У неким историјским записима, Велес се сматра митским панданом бога Перуна, што указује на ривалство између два бога. Према историчарима, ова верзија Велеса одражава древни индоевропски мит који представља два бога као примордијалне супротстављене ривале, слично богињама Варуни и Итри у хиндуистичкој митологији. Поред тога, етнографи и историчари помињу античке реликвије које су преживеле постхришћанизацију и присутне су у данашњем словенском космогонијском миту, односно миту о словенском стварању, који такође говори о ривалству Бога и Ђавола. Најближа референца на ову идентификацију Велеса као ђавола огледа се у чешком фолклору из 16. века где фраза преведена са чешког као „Иди преко мора у Велес!“ значи „Иди у пакао!“
4. Триглав
Триглав је словенски бог гатања и псовке. Неке верзије се односе на Триглав као локалну верзију и облик бога Велеса, посебно у региону Помераније дуж балтичке обале. Име „Триглав“ заправо значи „онај са три главе“. У словенској митологији он је понекад представљен као комплекс богова и као најближа референца на Свето Тројство у хришћанству или Тримурти у хиндуизму. У неким верзијама Триглав је представљен као троглави човек у велу или златним велом. Наводно, Триглав је био велики љубитељ људи, па је ношење златног вела преко очију указивало на то да не види зло које изазивају људска бића. У неким верзијама он је представљен као створење са три козје главе. Главе су симболи неба, земље и подземног света. У ствари, ово је један од најмистериознијих богова у словенском пантеону јер тријада у свом ентитету представља различите елементе према различитим верзијама. Рана верзија овог мита укључује три бога Сварога, тј. Рај, Перуна, тј. Земља и Даибог тј. Под земљом. У каснијој верзији, бог Велес или Световид замењује Даибога. Стога Триглав увек представља комбинацију три бога. У неким митолошким варијантама Триглав је син овог божанског тројства или јединства других мањих словенских божанстава. У Велесовој књизи налази се реченица која доказује однос Триглава са овом трозвуком, реченицом „Првом се Триглаву молимо и клањамо“, после које се као бог-отац помиње Сварог, а затим Перун и Световид. Триглав се готово никада није појављивао око смртника, већ их је посматрао само одозго. Данас постоји неколико храмова посвећених Триглаву у близини града Шћећина у Пољској.
- Световид
Световид, познат и као Свентовит, Свантовит и Свентовит је један од најпознатијих словенских богова са много глава поред Триглава, у Световиду су веровали углавном словенски народи који су живели у Аркони, на острву Ругиа где му је подигнут храм. . са својом статуом у средини. Према историчарима, Световидов кип је имао четири главе и рог за пиће у једној руци. Истовремено, лик Световида је представљен са дугом косом и брковима који су стилизовани по тадашњој моди. Историја често пореди ово божанство са боговима Велесом и Триглавом јер су се око његовог храма одвијали многи облици војних ритуала, међу којима су били и бели коњи који су сматрани светим животињама Свентовита. Друга могућа инкарнација Перуна и Свентовита био је Јаровит, такође познат као Геровит. Јаровит је био веома цењен у области Волгаст у области Помераније и у Хавелбергу где је у то време живело племе Полаби из Брезана. Средњовековни хришћани су упоређивали Световида са Марсом, римским богом рата.
- Сварог
У словенској митологији Сварог је представљен као бог сунца и бог ватре, односно небеске ватре. У неким верзијама он је и бог ковања чији је рођак грчки Хефест. Сварог је био посебно популаран у западнословенским земљама, где су га звали и „Сваржеџ“ у Великопољској области или „Шверин“ у региону Мекленбург Предња Помена.
- Дажхбог
Дажбог је син бога Сварога и стога је познат и по свом надимку као Сварожич. Он је соларно божанство, бог светог сина огњишта и чувар куће. У словенској митологији Дажбог је био повезан са основним елементом опстанка – ватром која је учинила да човечанство напредује, али и осуђено на пропаст због своје суровости и способности уништавања. Многи од ритуала који су се изводили у част Дажбога, разумљиво, вршени су паљењем ватре. Међутим, нека словенска племена су Дажбога сматрала богом кише. У неким словенским језицима, као што су словачки, руски, чешки и пољски, назив „Дажбог“ се односи на „даж“ што значи киша. У овом контексту, Дажбог је и даље био значајан јер је представљао суштински елемент за жетву, па су људи изводили ритуале који су призивали кишу како би обезбедили плодну земљу за богату жетву.
- Хорус
Хорус је био бог зимског сунца или бог сунца уопште. За њега се говорило да представља старо сунце које умире у време зимског солстиција, поражено од црног бога Чернобога, а затим васкрсло као ново сунце 23. децембра. Стари Словени су веровали да се Хорус дању кретао небом, а ноћу да путује под земљу. Такође се сматрао исцелитељем болести и богом који је могао помоћи у опоравку. Хорус је био божанско биће које се углавном обожавало пре владавине кијевског кнеза Владимира и христијанизације. Хорс потиче из иранске митологије, а његово име потиче из скитског и сарматског језика.
- Семаргл
Семаргл је био бог вегетације који је био повезан са жетвом, плодношћу и плодношћу земље. Верује се да потиче из иранске митологије где се у неким верзијама назива Симургх. Семаргл се сматрао богом уништења међу древним словенским боговима и имао је моћ да постигне људску трансформацију. Највише су га обожавали источни Словени који су га представљали као митско биће у виду крилатог пса. У пантеону који је подигао кнез Владимир Кијевски Рус налазио се идол Семаргла, а његове слике се могу наћи и на наруквицама из 12. и 13. века.
