Специфичан назив Црна свадба долази од старог влашког обреда у којем приликом смрти младог мушкарца који је годиштем стасао за женидбу, он бива сахрањен у свадбеном оделу, а испраћа га вереница или нека друга девојка одевена у венчаницу. Овом причом откључавамо мистерију где се преплићу влашка магија и тајанствени центри моћи, у борби добра и зла која траје вековима.

Радња серије приказује рад инспектора Александра Јаковљевића и његове покушаје да реши убиство свог оца Милета док ради на свакодневним случајевима крвних деликата. Са Александром на истрагама раде и инспектори Мирко Павловић и Зоран Јанкетић, а њихов рад надзире начелник Предраг Марјановић. Александру, Мирку и Зорану у истрагама помажу форензичари Сава и Јелена, а судски епилог случајевима доноси тужитељка Марија Раденковић. Једна од битних особа у Александровом животу је и његова мајка Оља.

Сукоб две породице живописног села Дола крије тајну чувану деценијама. Време је да се тај сукоб разреши.Након што му полиција приведе ћерку Миону заједно са познатим београдским дилером, Дејан Матић одлучује да прекине рад у свом архитектонском студију, те да се са ћерком пресели у Дол, родно село свог оца. Упркос Мионином отпору, он своју замисао и спроводи, са надом да ће у Долу ћерку одвојити од лошег друштва и лоших навика, те обновити међусобну блискост, изгубљену током Миониног одрастања и Дејановог бављења својом каријером.

Јужни ветар приказује савремени Београд кроз визуру једног одређеног дела његовог становништва. Реч је о полусвету, члановима тзв. „подземља” који причају једну, пре свега, реалну причу о серији неуспеха „малог” човека у суровом окружењу. То је, кажу, поучна прича упућена младима у Србији, испричана кроз испреплетане судбине њихових вршњака и свих оних који су у жељи за бољим животом направили погрешан избор.

Радња серије почиње тамо где се први део филма завршава, односно прати живот младог криминалца Петра Мараша иза решетака. Након што му је казна изненада скраћена, Петар Мараш излази из затвора, али да се уместо поново прикључи Цару и његовој екипи, он започиње приватан бизнис препродаје половних аутомобила.

Први југославенски хорор филм, култна “Лептирица”, снимљ
ен је давне 1973. Редитељ Ђорђе Кадијевић нашао је инспирацију у народним легендама о вампирима.”Лептирица” је позната као први регионални хорорац. Кад је дошла у кина диљем бивше Југославије 1973. потпуно је шокирала домаћу публику.